http://lunja.svrljig.net Sat, 13 Aug 2011 21:23:35 +0000 http://backend.userland.com/rss092 en Razvejane iluzije na polju  snova, mutni kanjoni smedjih daljina i nekoliko gluvih reči. Na vrhovima prstiju žar, i onaj daleki glas kroz vetar, plavi leptiri i mrak sa mesečinom. Uvek je tu, kao ikona pred kojom ćutim i zažmurim, jer veliki je osmeh na tom licu, velike su oči kada traže. http://lunja.svrljig.net/2011/08/14/nadjeno/ Pa sve i da je kraj, nije kraj sveta. Još ćeš ti naći nekog... Mislim da neću  ni tražiti... Kako sam njih dve voleo ne voli se jednom u životu. Tako se voli jednom u hiljadu života! Bio bih malo sebičan da očekujem da mi se to desi ... http://lunja.svrljig.net/2011/07/15/klao-rani-mraz/ Prelistao sam silne knjige nadajući se da će Tajna samo zasjati među stranicama, kao presovani listak staniola, prelistao sam zatim silne oblake, grickajući onu sladunjavu travku koja raste jedino u podnožju Mladosti, slušao sam šta zbore Pametni, poturao ogledalce pred Opsenare, loveći Rešenje u njihovim ... http://lunja.svrljig.net/2011/07/15/jesi-ili-nisi-i-gotovo/ ... Svratio sam da nabavim neke stvarčice, koje bi, recimo, mene obradovale kad bih se probudio u tuđem stanu, i, napunivši kese, sa zadovoljstvom sam konstatovao da je, dok sam kružio po pijaci, velika kazaljka napravila jedan pristojan krug. Pola osam... Nisam žurio kući. Ako je tamo, još ... http://lunja.svrljig.net/2011/07/15/emilija-kovacev/ Odjahala je predaleko ispred svog plemena, kao mladi neustrašivi izvidnik. Horizont Budućnosti je mamio svojim magnetnim plavetnilom,a viseći mostovi kojih je puno na tom putu,nepovratno su se obrušavali za njom... I kažnjena je zbog svoje lude hrabrosti... Kažnjena time da se horizont večito širi, a ona večito ... http://lunja.svrljig.net/2011/06/25/619/ Volela bih da te mogu na jedan dan otrgnuti iz geta tvojih duševnih zidova. Pokušavam rečima objasniti ukus čokolade, znam, nemoguće je. I baš zato i ne mogu razumeti staklene zidove oko tvog sveta. Znaš, volela bih koračati sa tobom i pričati o boji paučine bez straha da će me ... http://lunja.svrljig.net/2011/06/17/dan-iza/ Kada bih svoj život mogao ponovo da proživim, pokušao bih u sledećem da napravim više grešaka, ne bih se trudio da budem tako savršen, opustio bih se više. Bio bih gluplji nego što bejah, zaista, vrlo malo stvari bih ozbiljno shavatao. Bio bih manji čistunac. Više bih se izlagao opasnostima, više putovao, više sutona posmatrao, na više planina popeo, više reka preplivao. Išao bih na još više mesta ... http://lunja.svrljig.net/2011/05/11/trenuci/ Grešio sam mnogo, i sad mi je žao i što nisam više, i što nisam luđe jer, samo će gresi, kada budem pao biti samo moji - sve je drugo tuđe. Grešio sam mnogo, učio da stradam leteo sam iznad vaše mere stroge grešio sam, jesam, i još ću, bar se nadam svojim divnim greshom da usrećim ... http://lunja.svrljig.net/2011/05/11/gresio-sam-mnogo/ Ako me sretneš negdje u gradovima stranim, Po kojima se muvam u posljednje vrijeme, Sretni me, Kao da me srećeš prvi put. Nismo li se mi već negdje vidjeli, Kaži...i zaboravi. Zaboravi dane koje smo nekada zajedno..., I noći zaboravi... Gradove kojima smo mijenjali imena, I ucrtavali u karte samo nama dostupne... Onaj hlad pod maslinama u našoj uvali, uvali mirnih ... http://lunja.svrljig.net/2011/05/11/zaboravi/ Što ja ne bih pokušao da te prevarim da ti kažem ubedljivo: Ta su brda što se vide kroz tvoj prozor sasvim plava. Ti da odmah poveruješ, a da stalno gledaš mene kako strog, a uznesen, kroz tvoj prozor gledam brda sasvim plava. A tek posle da proveriš, pa da vidiš, kako brda kroz tvoj prozor baš i nisu sasvim plava, čak i nisu ... http://lunja.svrljig.net/2011/05/11/sasvim-plava/ Žao mi je svih onih neslobodnih ljudi koji su postali robovi nad svojom sudbinom, žao mi je svih onih nesrećnika koji su čitavog života pribavljali sebi alibi, žao mi je onih koji se čitavog života slepo drže jednog mesta, jer nisu za neko drugo... žao mi je onih intelektualaca koji misle da su miljenici vlasti, žao mi je ... http://lunja.svrljig.net/2011/05/11/uvod-u-drugi-zivot/ Ona troši moje strpljenje, kao da sam ga kupio na buvljaku. Ja nemam kameni žrvanj u stomaku, da gutam svaku njenu žvaku. Ona sa mozgom leptira rasteže patrljke mojih nerava, i kao u cirkuskoj šatri šeta po tankoj žici i pravi svoje akrobacije. Zar treba da joj se smejem, da joj aplaudiram, očekuje li ovacije? Šta ja da radim, dok ona tera svoje želje, i ... http://lunja.svrljig.net/2011/05/11/ne-pusta-ona-kisu/ Neko bude ružino drvo Neki budu vetrove kćeri Neki ružokradice Ružokradice se privuku Ružinom drvetu Jedan od njih ukrade ružu U srce je svoje sakrije Vetrove se kćeri pojave Ugledaju obranu lepotu I pojure ružokradice Otvaraju im grudi Jednom po jednom U nekoga nađu srce U nekoga bogami ne Otvaraju im otvaraju grudi Sve dok u jednog srce ne otkriju I u srcu ukradenu ružu... Vasko Popa http://lunja.svrljig.net/2011/05/11/ruzokradice/ Kad sam je drugi put video rekao sam: "Eno Moje Poezije kako prelazi ulicu." Obećala je da ce doći ako bude lepo vreme Brinuo sam o vremenu pisao svim meteorološkim stanicama Svim poštarima svim pesnicima, a naročito sebi Da se kiše zadrže u zabačenim krajevima. Bojao sam se da preko noći ne izbije rat Jer na svašta su ... http://lunja.svrljig.net/2011/05/11/kad-sam-je-drugi-put-video/ Od ko zna koliko hiljada minuta, i pregršt sati, dana i nedelja, kad se sve skupi i oduzme, za ceo svoj život si: tri godine bio u autobusu, sedamdeset dva sata stajao na semaforu, sto sati si se svadjao sa sopstvenom ženom, a ostalo sa poštarom... Trideset sati si hranio svog psa, i dve godine se izležavao nakon ... http://lunja.svrljig.net/2011/05/11/ko-ce-da-mi-vrati-vreme/ Odakle meni u džepu vetar Koji je mrsio tvoju kosu, Nekoliko kamenčića Koje si bacala iza sebe Govoreći da ćes tako lakše naći U povratku put do kuće, A vrapci ih neće pojesti. Odakle meni mali komad papira Na kome si napisala Volim te, I tvoja slika Iz vremena kada si volela da gledaš Kako opada lišće, Kada si volela da gazis po ... http://lunja.svrljig.net/2011/05/11/odakle-meni/ Prstohvat snova i na vrh noža male, sludjene čarolije.... sasvim dovoljno za mamurluk od kišnih dana... a onda u to možeš dodavati šta god poželiš.... jer ništa ne ubija večnost, i uvek će na kraju ostati početak.... http://lunja.svrljig.net/2011/05/09/kraj-sa-pocetkom/ Teška noć se razliva ko prosuta boja sna i skriva moje tajne u svoj mrak. Ako se u njoj izgubim ne traži me i nek zauvek ostanem ti priča koju znaš u staroj knjizi koju zatvaraš. Ja nisam imao snage da te vodim odavde dugo već bledi priča o nama dalje moraćeš sama... Ako se zagledaš u oblake ... http://lunja.svrljig.net/2011/05/09/sama/ Prelamaju se dve reke u gluvo i vlažno veče aprila. Nekad i slutim da sam tu bila, kao da su neke misli daleke ponirale u tvojim očima. Ali ja to ne mogu da vidim jer žmuris dok tečeš, i ćutiš dok dišeš proleće. Žmuriš i tečeš, nesvestan da me sečeš, da ubijaš sve ono što mi ćuti u grudima, dok se ... http://lunja.svrljig.net/2011/05/09/kao-dve-reke-2/ Pitao si me, jednom, da li ćemo umeti svojoj deci da prenesemo tajne života. Da li ćemo moći da ih zaštitimo od nevažnog i da im usadimo prave vrednosti koje smo usput pokupili odrastajući i sazrevajući. Bila sam tako sigurna u svoj potvrdni odgovor, jer svakodnevno naklapam i pričam, jer ... http://lunja.svrljig.net/2011/05/01/neki-novi-klinci-potomci-nas-cudaka/