Lunjin kutak

Nekad brišem sa prozora
kapljice koje padaju na bleda okna
što mokra su od kiše koja udara o njih…
Svojim dahom na hladnom staklu
maglu pravim tad,
po njemu pišem ime koje ne izgovaram…
i pitam se…
Da li još plamen sveća gori
i svetli ko nekad u tvojoj sobi…

I kao da čujem muklu tišinu
koja je svedok samoće moje
i znam svaku priču o slomljenom srcu
u nekoj od njih se nalazim i ja…
I vidim kako sveća gori,
sve je ko nekad u tvojoj sobi…

A vazduh miriše na tebe svaki dan,
svet se skupio u kap na mome obrazu
i sve je duži trag velike vode iz mojih očiju…

I topim se kao sveća gorim,
jer dobro te znam i još uvek te volim,
sve što tebi je, sve to meni je…
I sva naša mladost, sva tuga i radost
je prevelik znak,
sve što tebi je, sve to meni je…

Najda&Deliverance INC
http://www.youtube.com/watch?v=aK2MD6N4qYY&feature=related