Lunjin kutak

Plaše me i kažu da će sa tobom doći neki tmurni dani, da će biti vetra koji će mi mrsiti kosu. Ja verujem da će tvoje oči pobediti mrak i tvoj dah oterati oblake. Ja verujem u tebe.

Jednom kad budeš hodao ovom zemljom ja verujem da će biti lepša, i znam da ti se unapred raduje svako novo proleće. I ne znam zašto stalno pitaju za tebe svi, iako znaju da me boli svaka reč koja nosi tebe u sebi, tebe kao deo mene, tebe kao odsjaj letnjih noći u kojima sam stvarala tvoj lik. Ni ne slutim da će biti blage mesečine u tvojim očima. Moraš biti uzvišen, nesvakidašnji, jer si ti oličenje jedne velike želje koju zamislim za svakom zvezdom padalicom, jer je tvoj smeh na svakom novčiću bačenom u bunar želja.