Lunjin kutak

Znaš, kad bi ti zaista došao bila bi to velika promena. Bar ovde. Taj novi pogled koji bi se nastanio rušio bi sve pred sobom. Svet je veliki i treba ga istražiti. Crveno je crveno, ali nije uvek istog ukusa. Zidovi u nekim novim bojama. Nove male stvari, miris početka, strah od grešaka. Ponekad se pitam da li bi se snašla ponovo biti ono isto od pre, taj novi početak koji bi me skroz okupirao, poljujao ceo moj sadašnji svet. Ali znam da bi svaki novi dan bio veći, duži, ispunjen. Možda bih, kada bi ti napokon došao našla mir, možda više ne bih lutala, tražila i nemoguće, vrištala za svaku glupost koja mi zasmeta, možda bi me ti umirio, uspavankama utišao bure koje iz mojih očiju tako često izbacuju talase.

Kada bi ti napokon došao dala bih sve od sebe da budem bolja, da ta nova ja zaboravi da je sustižu godine, da se opusti i napokon ne posmatra i ne čeka, nego živi, ono baš živi ovaj svoj život. Možda bi naučila biti strpljiva gledajući u tebi kako raste nova galaksija sreće.

Mislim da bih umela postati ta nova ja…