Neznanac
…. Zar zaista veruješ
da sam te volela?
Poželela sam te
i uzela,
zarila nokte u tvoja ledja,
obojila svoju noć…
Zar zaista veruješ
da osećaj hladnih zidova na ledjima
može da ugasi ludu strast…
i tvoje godine
još nedorasle
i nedozrele
koje u usponu gore
i žude za mojim ludim rečima
koje se kao jato šarenih leptira
raspršiše na sve strane…
a ti si poverovao u zelene laži
mojih zelenih očiju…
i poverovao si da su stvarno zelene..
moje oči koje te
još u prvom trenu susreta
ispiše do dna,
ti tužni dečače
koji me tražiš kraj breze
svake noći okupanoj mesečinom,
i nadaš se da ću se nekako stvoriti…
