Sutra
Smejem se svakom novom jutru
i nadam da će sunce nadjačati mrak,
puzim po prašini tražeći zvezde
okrvavljenih kolena,
mutnih očiju…
Okrećem se na ulici,
tražim potpise tvojih stopa,
nema ih.
Možda se srce samo igra sa mnom,
ja i ne znam ko si ti…
Stranac u čijim očima
huče zeleni okeani,
usnama vatrom vulkana
topi moje snežne snove
u vodopade suza….
Ipak smejem se,
nova se jutra radjaju
ali ni u jednom nisam pronašla
tvoj smeh koji počiva
na laticama promrzlih ruža…
Dok se smeješ, na laticama promrzlih ruža, uvek će biti usana koje će poželeti da te zagreju…
Nadaj im se…
E druže, baš mi je drago da si tu….
Ehej….Svratim povremeno tako kod tebe,kad se uzelim lepih i lepo sklopljenih osecanja…I bas se nauzivam…:)
:*********
Miwenitze slobodno svrati…. ti si moj dragi gost…. cmokić za tebe!
Dragoj pesnikinji
PESNIKOVA ŽRTVA
Šumi voda sred ledene zime
Sobom vuče sve vekovne tajne
Izaziva pesnika na rime
Al’ pesniku zamrle su reči
Kad ugleda vile vodne sjajne
Pak, pobeže oči da izleči
Ali oči ispekle se slikom
Pa sve više onoj reci teže
Zareko se, neće reći nikom
Telo bludi dok mu reči beže.
Šumi voda, hladnoći se ne da
U njoj vile igraju se mazno
Pesnik gleda srcem punim leda
Sunce mu se preliva u kosi
Nudi reci svoje telo prazno
Prepušta se, nek’ ga večno nosi
Vile vodne igraju se žrtvom
Reka dalje svoje mlivo vrti
Poklanjam se tom pesniku mrtvom
Zavidim mu na ovakvoj smrti.