…naklapanja letnjih sparnih misli….
Poznavala sam jednog coveka. Imao je oci slane, od svih onih sacuvanih i neprosipanih suza koje zadrza u uglovima ociju. Pogled koji je u svima video samo dobro. I usne iz kojih bi i psovke zvucale kao tepanje…
Poznavala sam jednog coveka. Smejao se vetru u lice, hodao je kao da je kralj svih ovozemaljskih blagodeti, i pod miskom uvek krio iznanadjujucu kolicinu nebeskih balada. I pustao ih da polete bas u trenu kada sam najmanje spremna, mameci mi uzdahe i vracajuci neka davna gresna secanja…
Poznavala sam jednog coveka….Sa dusom poput svile i ogromnim srcem koje je kucalo u ritmu nekih nepoznatih godina….
No comments