Lunjin kutak

Nikada se nismo sreli,

ni upoznali,

a kao da je tvoj lik trajao u meni.

Prolazili su dani i godine,

čekala sam da se pojaviš,

ali ti si tvrdoglavo ćutao

sakriven u toj betonskoj džungli.

Bila sam svačija,

ali ipak samo svoja,

i lagala i varala,

i ljubila i gubila.

Ipak sam ostala svoja,

i možda delom tvoja.

Šibali me vetrovi,

mnogi me nazivali svojom.

Ja sam išla dalje ,

preko staza i bogaza,

sve do najdaljih zvezda.

Letela i padala,

tražeći tvoje ime po bespućima.

Bila sam čudna ptica,

pomalo mirna, pomalo selica,

moje nomadsko srce

vodilo me putevima poroka,

i bez vremena, i bez roka.

Ali sam ostala svoja,

i možda delom tvoja.

No comments